ТУГА

web

Куда да одемо, где да се сакријемо
у овом граду, у овој летњој чекаони.
Кроз ваздух не сме птица да прође,
каменом да креснеш - запалиће се.

Споро пролазе поподневни сати,
као да неко учи да свира,
и разбијају се о плаве бродове
на нашим тетовираним грудима.

Два по два под врућом капом
сунца по цео дан лутамо,
са нашим вечним и тужним ишчекивањем
провинцијских мислилаца.

Скоро да је пресахла река, а ми испод моста
зијамо у запаљену тишину.
И споримо дуго, и филозофирамо
о морској флори и фауни.