|
Настройки:
Разшири
Стесни
|
Уголеми
Умали
|
Потъмни
|
Стандартни
КЊИГЕ
web
Испред мене растворене књиге
и дању и ноћу:
увек сам, ја не познајем људе,
ни свет не познајем.
Долазе, или одлазе птице,
долази и одлази дан:
своје дане, као и странице,
ја листам уморан.
Годинама читаш о животу
некога незнанца,
а овај твој, никоме потребан,
да прође глух и пуст.
Ја никада нисам осетио
слатки љубавни зов
и због књига пропустио сам живот
и изгубио свет.
© Атанас Далчев
© Мила Васов, превод, 1996
© Издателство LiterNet,
02. 07. 2003
=============================
Публикация в тематичен брой на сп. "Савременик"
("Бугарска књижевност јуче и данас"), Белград, 1996.
|